SON (ADAD) Ibn Sirin (r.a.)ning aytishicha, agar tushida diram, dinor yoki libos yoxud boshqa narsalardan bitta berganini ko‘rsa, yaxshilik ko‘rishiga dalildir. Alloh ta’olo aytadi: Kimki (bir) hasana (savobli ish) qilsa, unga o‘n barobar (ko‘paytirib yozilur) (An’om surasi, 160-oyat). Binobarin, ta’birchilarning aytishicha, bu yerda o‘ntaning asosi bir sonidir. Kirmoniy (r.a.)ning aytishicha, bir soni yaxshi bo‘ladi, ikki soni g‘amu anduh bo‘ladi, biroq dushman ustidan zafarni bildiradi. Agar uch sonini ko‘rsa, o‘zi ishlab turgan ishidan bahramandlik ko‘rmaydi. Alloh ta’olo aytadi: (Alloh) aytdi: Sen-ga belgi shuki, uch kun imo-ishoradan tashqari odamlarga ga-pira olmaysan (Oli Imron, 41-oyat). Bu yerda uch so‘zi ajralishga dalolat qiladi, zeroki uch so‘zi taloqdir. Agar to‘rt sonini ko‘rsa, yaxshi bo‘ladi. Alloh ta’olo aytadi: Uch kishining o‘zaro shivirlashlari bo‘lsa, albatta, ularning to‘rtinchisi Udir. . . (Mujodala surasi, 7-oyat). Agar tush sohibi besh vaqt namozni ado qilsa, besh soni unga yaxshi bo‘ladi. Alloh ta’olo aytadi: U osmonlar va Yerni olti kunda yaratib, so‘ngra Arsh uzra mustaviy bo‘lgan zotdir. . . (Hadid surasi, 4-oyat). Agar yetgi yo sakkiz bo‘lsa, yomon bo‘ladi. Alloh ta’olo aytadi: U (bo‘ronni Alloh) ularning ustiga paydar-pay yetti kecha va sak-kiz kunduz hukmron qilib qo‘ydiki, endi u joydagi qavmni (chirib) ichi bo‘shab qolgan xurmo daraxtining tanasidek qulab halok bo‘lib yotganlarini ko‘rasiz (Al-Haqqa suras, 7-oyat). Agar to‘qqiz sonini ko‘rsa, zahmat va fasod bo‘ladi. Agar o‘n sonini ko‘rsa yaxshi bo‘ladi, din va dunyodan maqsadi hosil bo‘ladi. Agar o‘n bir sonini ko‘rsa, uning mashg‘ul ishlari yuzaga chiqadi. Agar o‘n ikki sonini ko‘rsa, yaxshi bo‘ladi. Alloh ta’olo aytadi: Albatta, Allohning nazdida oylarning adadi Al-lohning osmonlar va Yerni yaratgan kunidagi bitigiga muvo-fiq o‘n ikki oydir (Tavba surasi, Zb-oyat). Agar o‘n uch sonini ko‘rsa, yomon bo‘ladi, ishining oqibati yomon tugaydi. Agar o‘n to‘rt sonini ko‘rsa, yaxshi bo‘ladi. Agar o‘n besh sonini ko‘rsa, parokanda bo‘lgan ishlari soz bo‘ladi. Agar o‘n olti sonini ko‘rsa, hojati kech chiqadi. Agar o‘n yetti sonini ko‘rsa, yomon bo‘ladi. Agar o‘n sakkiz sonini ko‘rsa, umidi hosil bo‘lmaydi. Agar o‘n to‘qqiz sonini ko‘rsa, odamlarga ishi tushadi. Alloh ta’olo aytadi: Saqar jahannami terilarni qoray-tirib kuydiruvchidir. Uning ustida o‘n to‘qqiz (farishta qo‘riqchilik qilur) (Muddassir surasi, 29 —30-oyatlar) Agar yigirma sonini ko‘rsa, yaxshi bo‘ladi, dushmanlar ustidan g‘alaba qazonadi. Agar o‘ttiz sonini ko‘rsa, u bir kishiga adolat qiladi. Alloh ta’olo aytadi: Muso bilan o‘ttiz kecha va’dalashdik. . . (A’rof surasi, 142-oyat). Agar qirq sonini ko‘rsa, ishlari to‘xtab qoladi. Agar ellik sonini ko‘rsa, mashaqqat va qiyinchilikda bo‘ladi. Alloh ta’olo aytadi: Biz Nuhni o‘z qavmiga (payg‘ambar qilib) yubordik. Bas, u ularning orasida ellik yili kam ming yil turdi. . . (Ankabut surasi, 14-oyat). Agar oltmish sonini ko‘rsa, bo‘yniga qasam ichish tushadi, u ikki oy davomida ro‘za tutishi yoki oltmishta kambag‘alni to‘ydirishi kerak bo‘ladi. Alloh ta’olo aytadi: . . . Allohdan kechi-rim so‘rab, ikki oy muttasil ro‘za tutish (bilan kifoyalanadi) (Niso surasi, 92-oyat). Agar yetmish sonini ko‘rsa, ishi kechikadi. Agar sakson sonini ko‘rsa, unga tuhmat qiladilar va sakson cho‘p uradilar. Agar to‘qson sonini ko‘rsa, bir moldir ulug‘ odamning qiziga uylanadi. Alloh ta’olo aytadi: (Ularning biri dedi): Darvoqe, mana bu mening birodarim, uning to‘qson to‘qqiz sovliq qo‘yi bor (Sod surasi, 23-oyat). Agar Sulton o‘zini yuz kofir suvoriy bilan ko‘rsa, dushman ustidan zafar topadi. Agar kishi tushida unga yuz diram berganlarini ko‘rsa, zino tuhmatini unga yuklaydilar va unga yuz tayoq uradilar. Agar tushida birov unga yuz dona bug‘doy, arpa doni yoki boshqa donlardan bersa, unga xayru barakat yetadi, hayoti farovon bo‘ladi. Agar ikki yuz sonini ko‘rsa, dushmanlar uning ustidan g‘alaba qiladilar. Agar uch yuz sonini ko‘rsa, hayotda murodi hosil bo‘ladi. Alloh ta’olo aytadi: (Ular) g‘orlarida uch yuz yil turdilar va yana to‘qqiz (yil)ni ziyoda qildilar (Kahf surasi, 25-oyat). Agar to‘rt yuz sonini ko‘rsa, dushmanlar ustidan zafar topadi, chunonchi, Hazrati Rasululloh (s.a.v.) aytdilar: Lashkarning eng yaxshisi to‘rt yuz mingligidir. Agar besh yuz sonini ko‘rsa, ishlari yurishmaydi. Agar olti yuz sonini ko‘rsa, shod bo‘ladi va maqsadiga yetadi. Agar yetti yuz sonini ko‘rsa, ishi og‘irlashadi va oxiri yaxshi bo‘ladi. Agar sakkiz yuz sonini ko‘rsa, dushman ustidan zafar topadi. Agar to‘qqiz yuz sonini ko‘rsa, dushman uning ustidan zafar qazonadi. Agar ming sonini ko‘rsa ulug‘lik topadi va dushmanni yengadi. Alloh ta’olo aytadi: . . .Bas, sizlardan yuz nafar sabrli (jangchi) bo‘lsa, ikki yuzta (yov)ni yengar. . . (Anfol surasi, 66-oyat). Agar ikki ming sonini ko‘rsa, yomon bo‘ladi. Agar uch ming sonini ko‘rsa, g‘alabaga dalil bo‘ladi. Alloh ta’olo aytadi: . . .Mo‘minlarga Rabbingiz (osmondan) nozil etilgan uch ming-ta farishta bilan sizlarga madad bergani kifoya emasmi?! -degan paytingizni eslang!.. (Oli Imron surasi, 124-oyat). Agar to‘rt ming sonini ko‘rsa, quvvat va ko‘mak bo‘ladi. Agar besh ming sonini ko‘rsa, muborak bo‘ladi. Agar olti ming sonini ko‘rsa, shu ta’birga ega. Agar yetti ming sonini ko‘rsa, ishlari yurishib ketishiga dalildir. Agar sakkiz ming sonini ko‘rsa, ishlari bir tekisda bo‘ladi. Agar to‘qqiz ming sonini ko‘rsa, yomon bo‘ladi. Agar o‘n ming sonini ko‘rsa, g‘alaba va muvaffaqiyat bo‘ladi. Agar yigirma ming sonini ko‘rsa, shu ta’birga ega. Agar o‘ttiz ming sonini ko‘rsa, g‘alaba, zafarga dalildir. Agar qirq ming sonini ko‘rsa, bu ham g‘alaba va zafarni bildiradi. Agar ellik ming sonini ko‘rsa, ranj, mashaqqat, ojizlikka dalildir. Agar oltmish ming sonini ko‘rsa, xurram va shodmon bo‘lishiga dalildir. Agar yetmish ming sonini ko‘rsa, dushman uning ustidan zafar topishiga dalildir. Agar sakson ming sonini ko‘rsa, ishlari yurishmasligiga dalildir. Agar to‘qson ming sonini ko‘rsa, dushman uning ustidan zafar topadi. Agar yuz ming sonini ko‘rsa, dushman ustidan g‘alaba qazonadi. Alloh ta’olo aytadi: Biz uni yuz ming, balki undan ham ko‘proq (odam)ga payg‘ambar qildik (Vas-Soffot surasi, 147-oyat).
СОН (АДАД) Ибн Сирин (р.а.)нинг айтишича, агар тушида дирам, динор ёки либос ёхуд бошқа нарсалардан битта берганини кўрса, яхшилик кўришига далилдир. Аллоҳ таъоло айтади: Кимки (бир) ҳасана (савобли иш) қилса, унга ўн баробар (кўпайтириб ёзилур) (Анъом сураси, 160-оят). Бинобарин, таъбирчиларнинг айтишича, бу ерда ўнтанинг асоси бир сонидир. Кирмоний (р.а.)нинг айтишича, бир сони яхши бўлади, икки сони ғаму андуҳ бўлади, бироқ душман устидан зафарни билдиради. Агар уч сонини кўрса, ўзи ишлаб турган ишидан баҳрамандлик кўрмайди. Аллоҳ таъоло айтади: (Аллоҳ) айтди: Сен-га белги шуки, уч кун имо-ишорадан ташқари одамларга га-пира олмайсан (Оли Имрон, 41-оят). Бу ерда уч сўзи ажралишга далолат қилади, зероки уч сўзи талоқдир. Агар тўрт сонини кўрса, яхши бўлади. Аллоҳ таъоло айтади: Уч кишининг ўзаро шивирлашлари бўлса, албатта, уларнинг тўртинчиси Удир. . . (Мужодала сураси, 7-оят). Агар туш соҳиби беш вақт намозни адо қилса, беш сони унга яхши бўлади. Аллоҳ таъоло айтади: У осмонлар ва Ерни олти кунда яратиб, сўнгра Арш узра муставий бўлган зотдир. . . (Ҳадид сураси, 4-оят). Агар етги ё саккиз бўлса, ёмон бўлади. Аллоҳ таъоло айтади: У (бўронни Аллоҳ) уларнинг устига пайдар-пай етти кеча ва сак-киз кундуз ҳукмрон қилиб қўйдики, энди у жойдаги қавмни (чириб) ичи бўшаб қолган хурмо дарахтининг танасидек қулаб ҳалок бўлиб ётганларини кўрасиз (Ал-Ҳаққа сурас, 7-оят). Агар тўққиз сонини кўрса, заҳмат ва фасод бўлади. Агар ўн сонини кўрса яхши бўлади, дин ва дунёдан мақсади ҳосил бўлади. Агар ўн бир сонини кўрса, унинг машғул ишлари юзага чиқади. Агар ўн икки сонини кўрса, яхши бўлади. Аллоҳ таъоло айтади: Албатта, Аллоҳнинг наздида ойларнинг адади Ал-лоҳнинг осмонлар ва Ерни яратган кунидаги битигига муво-фиқ ўн икки ойдир (Тавба сураси, Зб-оят). Агар ўн уч сонини кўрса, ёмон бўлади, ишининг оқибати ёмон тугайди. Агар ўн тўрт сонини кўрса, яхши бўлади. Агар ўн беш сонини кўрса, пароканда бўлган ишлари соз бўлади. Агар ўн олти сонини кўрса, ҳожати кеч чиқади. Агар ўн етти сонини кўрса, ёмон бўлади. Агар ўн саккиз сонини кўрса, умиди ҳосил бўлмайди. Агар ўн тўққиз сонини кўрса, одамларга иши тушади. Аллоҳ таъоло айтади: Сақар жаҳаннами териларни қорай-тириб куйдирувчидир. Унинг устида ўн тўққиз (фаришта қўриқчилик қилур) (Муддассир сураси, 29 —30-оятлар) Агар йигирма сонини кўрса, яхши бўлади, душманлар устидан ғалаба қазонади. Агар ўттиз сонини кўрса, у бир кишига адолат қилади. Аллоҳ таъоло айтади: Мусо билан ўттиз кеча ваъдалашдик. . . (Аъроф сураси, 142-оят). Агар қирқ сонини кўрса, ишлари тўхтаб қолади. Агар эллик сонини кўрса, машаққат ва қийинчиликда бўлади. Аллоҳ таъоло айтади: Биз Нуҳни ўз қавмига (пайғамбар қилиб) юбордик. Бас, у уларнинг орасида эллик йили кам минг йил турди. . . (Анкабут сураси, 14-оят). Агар олтмиш сонини кўрса, бўйнига қасам ичиш тушади, у икки ой давомида рўза тутиши ёки олтмишта камбағални тўйдириши керак бўлади. Аллоҳ таъоло айтади: . . . Аллоҳдан кечи-рим сўраб, икки ой муттасил рўза тутиш (билан кифояланади) (Нисо сураси, 92-оят). Агар етмиш сонини кўрса, иши кечикади. Агар саксон сонини кўрса, унга туҳмат қиладилар ва саксон чўп урадилар. Агар тўқсон сонини кўрса, бир молдир улуғ одамнинг қизига уйланади. Аллоҳ таъоло айтади: (Уларнинг бири деди): Дарвоқе, мана бу менинг биродарим, унинг тўқсон тўққиз совлиқ қўйи бор (Сод сураси, 23-оят). Агар Султон ўзини юз кофир суворий билан кўрса, душман устидан зафар топади. Агар киши тушида унга юз дирам берганларини кўрса, зино туҳматини унга юклайдилар ва унга юз таёқ урадилар. Агар тушида биров унга юз дона буғдой, арпа дони ёки бошқа донлардан берса, унга хайру баракат етади, ҳаёти фаровон бўлади. Агар икки юз сонини кўрса, душманлар унинг устидан ғалаба қиладилар. Агар уч юз сонини кўрса, ҳаётда муроди ҳосил бўлади. Аллоҳ таъоло айтади: (Улар) ғорларида уч юз йил турдилар ва яна тўққиз (йил)ни зиёда қилдилар (Каҳф сураси, 25-оят). Агар тўрт юз сонини кўрса, душманлар устидан зафар топади, чунончи, Ҳазрати Расулуллоҳ (с.а.в.) айтдилар: Лашкарнинг энг яхшиси тўрт юз минглигидир. Агар беш юз сонини кўрса, ишлари юришмайди. Агар олти юз сонини кўрса, шод бўлади ва мақсадига етади. Агар етти юз сонини кўрса, иши оғирлашади ва охири яхши бўлади. Агар саккиз юз сонини кўрса, душман устидан зафар топади. Агар тўққиз юз сонини кўрса, душман унинг устидан зафар қазонади. Агар минг сонини кўрса улуғлик топади ва душманни енгади. Аллоҳ таъоло айтади: . . .Бас, сизлардан юз нафар сабрли (жангчи) бўлса, икки юзта (ёв)ни енгар. . . (Анфол сураси, 66-оят). Агар икки минг сонини кўрса, ёмон бўлади. Агар уч минг сонини кўрса, ғалабага далил бўлади. Аллоҳ таъоло айтади: . . .Мўминларга Раббингиз (осмондан) нозил этилган уч минг-та фаришта билан сизларга мадад бергани кифоя эмасми?! -деган пайтингизни эсланг!.. (Оли Имрон сураси, 124-оят). Агар тўрт минг сонини кўрса, қувват ва кўмак бўлади. Агар беш минг сонини кўрса, муборак бўлади. Агар олти минг сонини кўрса, шу таъбирга эга. Агар етти минг сонини кўрса, ишлари юришиб кетишига далилдир. Агар саккиз минг сонини кўрса, ишлари бир текисда бўлади. Агар тўққиз минг сонини кўрса, ёмон бўлади. Агар ўн минг сонини кўрса, ғалаба ва муваффақият бўлади. Агар йигирма минг сонини кўрса, шу таъбирга эга. Агар ўттиз минг сонини кўрса, ғалаба, зафарга далилдир. Агар қирқ минг сонини кўрса, бу ҳам ғалаба ва зафарни билдиради. Агар эллик минг сонини кўрса, ранж, машаққат, ожизликка далилдир. Агар олтмиш минг сонини кўрса, хуррам ва шодмон бўлишига далилдир. Агар етмиш минг сонини кўрса, душман унинг устидан зафар топишига далилдир. Агар саксон минг сонини кўрса, ишлари юришмаслигига далилдир. Агар тўқсон минг сонини кўрса, душман унинг устидан зафар топади. Агар юз минг сонини кўрса, душман устидан ғалаба қазонади. Аллоҳ таъоло айтади: Биз уни юз минг, балки ундан ҳам кўпроқ (одам)га пайғамбар қилдик (Вас-Соффот сураси, 147-оят).