CHANQASH (TASHNAGIY) Ibn Sirin (r.a.)ning aytishicha, tushda suvga qonganlik chanqashdan ko‘ra yaxshirokdir. Agar g‘oyatda chanqaganini ko‘rsa va suv topolmayotganini ko‘rsa, unga din yoki dunyo vajidan ranju zahmat yetishiga dalildir. Agar chanqaganini, suv topolmayotganini yoki kimdir unga suv berganini, u esa ichmaganini ko‘rsa, ranju balodan qutulishiga dalildir, oxiri maqsadiga yetadi. Jobirning (r.a.) aytishicha, tashnalik dinning fasodligiga dalildir. Tashna bo‘lib, suv topsa va ichsa, gunoh qilishiga belgidir, oxiri tavba qiladi, pokiza va pokdoman bo‘ladi.
ЧАНҚАШ (ТАШНАГИЙ) Ибн Сирин (р.а.)нинг айтишича, тушда сувга қонганлик чанқашдан кўра яхширокдир. Агар ғоятда чанқаганини кўрса ва сув тополмаётганини кўрса, унга дин ёки дунё важидан ранжу заҳмат етишига далилдир. Агар чанқаганини, сув тополмаётганини ёки кимдир унга сув берганини, у эса ичмаганини кўрса, ранжу балодан қутулишига далилдир, охири мақсадига етади. Жобирнинг (р.а.) айтишича, ташналик диннинг фасодлигига далилдир. Ташна бўлиб, сув топса ва ичса, гуноҳ қилишига белгидир, охири тавба қилади, покиза ва покдоман бўлади.