Рисолаи тийр андохтан [Alisher Navoiy]

Рисолаи тийр андохтан [Alisher Navoiy]
Рисолаи тийр андохтан [Alisher Navoiy]
Рисолаи Тийр Андохтан[1]
Бисмиллоҳир-Раҳмонир-Раҳим
Алҳамду лиллоҳи раббил оламин вас-салавот-уссаллам ало расулиҳи Муҳаммади ва олиҳи ажмаин[2].
«Ҳар ким тарк қилса тийрандозлиқни ўгриғондин сўнг бас тарк қилмиш бўлғай менинг суннатимни, ул мендин эмас».
Аммо хабарда андоқ келтирурким, чун Ҳазрати Одам Сафий[3] (салавоту лиллоҳи алайҳи) дунёга келгондин сўнг Худойи таоло анинг гуноҳин бағишлади. Эрса Жаброил[4] (алайҳиссалом)га амр бўлдиким, Одамға дехқончиликни ўгротгил. Жаброил (а. с.) келиб айди: – Ё Одам, Худойи таоло санга айди, андин сўнг амр қилдиким, деҳқончилиқ қилсун. Чун Одам (а с) бу пайғомни эшитти, эрса қабул қилди. Ва Жаброил (а. с.) уруғ олиб келди ва Одам (а. с.) сочти ва ерни мола қилди. Қазоға қарғалар келиб, эккан буғдойни ковлаб олиб ея бошлади. Одам (а. с.) андоқ кўруб, муножот қилиб айдиким: – Илоҳи, менинг, экканимни зоеъ қилмагил. Бас, Худойи таоло Жаброил (а. с.) дин Одами Сафийға бир ёй ва неча ўқ йиборди. Чун Одамға ўқ отмоқни ўгротти. Андин сунг буюрдиким, Одам бу ўқни қарғалар сари отгил. Бас, Одам (а. с.) отти ва хато қилди. Жаброил табассум қилиб айтди: – Яна бир ўқ отғил. Бу кезикда отган урди. Жаброил (а. с.) шодмон бўлди. Одам (а. с.) сўрдиким: – Эй Жаброил, аввал отқонимда нега табассум килдинг ва сўнг отқонимда нега шодмон булдунг? Жаброил (а. с.) айди: – Ул табассум анинг учун қилдим ва сўнг шодмон бўлдумким, агар аввалғи ўқунг қарғаларға тегса эрди фарзандларинг илгидин қиёматқача ҳеч нимарса халос бўлмағай эрди. Ва яна билгилким, ўқ отмоқ Худойи таолонинг лутфи эрур ва Одами Сафийнинг мўъжизасидур. Билгилким, ўқ отмоқлиқнинг савоби бисёрдур. Аммо андоқ баён қилоли то сизга маълум бўлғай.
Хабарда андоқ келтирурким, Пайғамбар (а.с.) ўқ отмоқнинг фазилатин бисёр этти. Эрса саҳобалар (ризвон аллоҳи таоло алайҳим ажмаин) таажжуб қилиб сўрдиларким: – Ё Расулуллоҳ, тийрандозлиқнинг савоби не миқдордур? Расулуллоҳ (с. а. в.) буюрдиким: – Агар тийрандозлиқни бийик савобин айтсам халқ касбу тижоратидин қолғайлар. Ва ўқ отмоқдин ўзга иш қилмағайлар. Аммо бир соат ўқ отмоқ савоби билан эллик йилғи тоатнинг савоби баробар турур. Ва Расул (а. с.) айдиким: – Ҳар мўъминким, нишонаға ўқ отса Худойи таоло анга беҳиштийлар савобин бергай ва агар нишонга тегса, беҳиштнинг эшикин анга очиб, ҳурни анга ақд қилғай.
Андоқ ривоят қилурким, Панғамбар (а. с.) саҳобалар бирла бир кун борур эрдилар. Саъди Ваққос[5] фарзандлариға ўқ отмоқ ўгротур эрди. Ҳазрати Пайғамбар (а. с.) замоне нишонагоҳга боқиб турдилар. Баякбор бир йигит пайдо бўлди, илгида ўқ ва ёй. Бу йигит келиб бир ўқ отти, эрса Пайғамбар (а. с.) басе шодмон бўлди. Андин сўнг саҳобалар (р. а. а.) сўрдиларким: – Ё Пайғамбари Худо, не сабабқа шодмон бўлдингиз?
Пайғамбар (а. с.) айдиларким: – Ул сабабдин шодмон бўлдум: ул йигит келур эрди – ғарқи гуноҳ эрди. Чун ўқ отти, эрса барча гуноҳларидан пок бўлди ва гуноҳлари тўкулди.
Хабарда андоқдурурким, Пайғамбар (а. с.) буюрди, ҳар ерниким, масжид қилур бўлсалар қирқ йил бурун фахр қилур эрмишким, мени масжид қиладурлар. Ва ҳар ердаким, ўқ отар бўлсалар саксон йил бурун фахр ва мубоҳот қилур эрмишким, мени нишонагоҳ қилиб, бир кун ўқ отганлар.
Амир ул-мўъминин Али[6] (карамаллоҳу важҳуҳи) гоҳо ўқ келтирур эрди, бош ва оёғларни ёланг қилиб, дуруд айтур эрди. Бир кун Саъди Ваққос ўқ отар эрдиким, Жаброил (а. с.) келди ва Ҳазрати Пайғамбар а. с.) Саъди Ваққос бирла туруб эрдилар, Пайғамбар (а. с.) айдилар: – Эй Саъди Ваққос, менинг учун бир ўқ отқил. Ва Жаброил (а. с.) айди: – Ё Расулуллоҳ, Саъди Ваққосға айтғил менинг учун ҳам бир ўқ отсун. Чун Ваққос бу икки ўқни отмоқдин сўнг Пайғамбар (а. с.) айди: Бир ўқ Худойи таолонинг номи учун отқил. Саъди Ваққос яна бир ўқ отти. Андин сўнг саҳобалар (р. а. а.) бориб, нишонагоҳдин ўқларни келтурдилар. Аммо ул ўқким, Худойи субҳонаҳу таоло оти учун отиб эрдилар, топмадилар. Жаброил (а. с.) келиб айди: – ё Муҳаммад, Худойи таоло айдиким, ул ўқни топмасунлар, анинг учунким, ул беҳиштда Саъди Ваққосқа ер олиб анда турди.
Манқулдурким, Шайх Шафиқи Балхий[7] (р. т. а.) назъ ҳолинда қўпуб ўқ-ёй келтуруб, бир неча ўқ отти, эрса ёронлари кўруб шодмон бўлдиларким, Шайхнинг аҳволи яхшидур. Шайх (қ. с.) айдиким: – Эй ёронлар, билингларким, менинг ҳолим охир бўлубтур. Аммо андоқ хаёл қилдимким, бир тоат қилайин ва ҳеч тоат бу маҳалда ўқ отмоқдин беҳрок кўрмадим. Билгилким, ўқ отмоқ савоби кўп ва масъаласи бисёрдур. Аммо мухтасар қилдук. Бо эҳтиром анжомид, ба итмом расид ин нусхаи шариф дар дасти бандаи заиф Фатхуллоҳ ал-котиб.



↑ Алишер Навоийга нисбат берилган (Қаранг: Бертельс Е. Э-Навои. М.; Л., 1948; Семенов А. А. Навоий қўлёзмалари тавсифи. Тошкент, 1940) бу ғоят кичик асар аштархонийлардан Абдулазизхон (1645 – 1680) китобхонасига мансуб бир мажмуа таркибида мавжуд, дейилади. Ушбу сатрлар муаллифининг Урфон Отажон билан ҳаммуаллифликда ёзган мақоласида рисоланинг мазмун ва моҳияти ёритилар экан, унинг Навоий қаламига мансублиги ҳақида баъзи далил ва мулоҳазалар билдирилади (Қаранг: «Тафаккур» журнали. 1995 й. 3/4-сон. 120 – 124-бетлар).

↑ Тарж. а.: Бутун олимларнинг парвардигорига ҳамду санолар бўлсин, Оллоҳнинг расули ва унинг оила аъзоларига дуои саломлар бўлсин!

↑ Одам – Оллоҳ яратган биринчи инсон. «Абулбашар» куняси, «Сафиуллоҳ» (Оллоҳнинг соф қули) лақаби. Халқда Одам Ота деб юритилади. Бу ерда Одам жаннатдан қувилгач,. Оллоҳ унга деҳқончилик қилишни, буғдой экишни буюргани ҳақида сўз кетади.

↑ Жаброил – Оллоҳ билан пайғамбар ўртасидагн воситачи, ваҳий келтирувчи тўрт фариштанинг бири. Унинг «Руҳ ул-амин» лақаби бор.

↑ Саъди Ваққос – Муҳаммад пайғамбар саҳобаларидан бири.

↑ Амир ал-мўъминин – Алн ибн Абу Толнб (661 йилда қатл қилинган). Исломда «Хулафо ар-рошидин» (тўғри йўлдан борувчи халифалар), халқ орасида «чорёрлар» деб аталувчи тўрт халифанинг тўртинчиси, Муҳаммад пайғамбарнинг куёви ва амакиваччаси. Исломдаги икки асосий оқимдан бири «шиа» (арабча «гуруҳ» демакдир)ни Али ташкил қилган. «Амир ал-мўъминин» Ҳазрат Алининг лақабидир. Навоий Ҳазрат Алининг «Наср ул-лаолий» (насрий гавҳарлар) номли асарида жамъланган ҳикматларининг ҳар бирини бир рубоийда талқин қилган (268 та) ва асарига «Назм ул-жавоҳир» (назмий-шеърлар жавҳарлар) деб ном берган. Адабиётда Али ажойиб саркарда ва жасур шахс сифатида таъриф қилинади.

↑ Шафиқи Балхий – машҳур шайхлардан. Фаридуддин Аттор Иброҳим Адҳам тариқатини олган эди, деб ёзади («Тазкират ул-авлиё», 232-6.). Шафиқи Балхий 174/790 – 791 йилда. Мовароуннаҳрда дунёдан ўтган.
Mualifning boshqa asaralari
1 Mezon ul-Avzon (Tasvirlar) 1920
2 Sab’ai Sayyor (Tasvirlar) 1492
3 Arba’in [Alisher Navoiy] 2635
4 Арбаин - 40 четверостиший [Alisher Navoiy] 4114
5 Арбаъин [Alisher Navoiy] 1133
6 Афоризмы [Alisher Navoiy] 1330
7 Badoyi ul-Bidoya (I- qism) [Alisher Navoiy] 8017
8 Badoyi ul-Bidoya (II- qism) [Alisher Navoiy] 9008
9 Badoyi ul-Vasat (I- qism) [Alisher Navoiy] 9332
10 Badoyi ul-Vasat (II- qism) [Alisher Navoiy] 3661
11 Badoyi ul-Vasat (III- qism) [Alisher Navoiy] 3094
12 Бадойиъ ул-Бидоя (I- қисм) [Alisher Navoiy] 1572
13 Бадойиъ ул-Бидоя (II- қисм) [Alisher Navoiy] 1873
14 Бадойиъ ул-Васат (I- қисм) [Alisher Navoiy] 1429
15 Бадойиъ ул-Васат (II- қисм) [Alisher Navoiy] 1447
16 Бадойиъ ул-Васат (III- қисм) [Alisher Navoiy] 1486
17 Farhod va Shirin (I- qism) [Alisher Navoiy] 2857
18 Farhod va Shirin (II- qism) [Alisher Navoiy] 9076
19 Favoid ul-Kibar (I- qism) [Alisher Navoiy] 5462
20 Favoid ul-Kibar (II- qism) [Alisher Navoiy] 2654
21 Favoid ul-Kibar (III- qism) [Alisher Navoiy] 3300
22 Фавоид ул-Кибар (I- қисм) [Alisher Navoiy] 1402
23 Фавоид ул-Кибар (II- қисм) [Alisher Navoiy] 1300
24 Фавоид ул-Кибар (III- қисм) [Alisher Navoiy] 1222
25 Фарҳод ва Ширин (I- қисм) [Alisher Navoiy] 1242
26 Фарҳод ва Ширин (II- қисм) [Alisher Navoiy] 1766
27 Hayrat ul-Abror (I- qism) [Alisher Navoiy] 18394
28 Hayrat ul-Abror (II- qism) [Alisher Navoiy] 3777
29 Hayrat ul-Abror (III- qism) [Alisher Navoiy] 3544
30 Holoti Pahlavon Muhammad [Alisher Navoiy] 2710
31 Holoti Sayyid Hasan Ardasher [Alisher Navoiy] 2927
32 Ҳайрат ул-Аброр (I- қисм) [Alisher Navoiy] 1453
33 Ҳайрат ул-Аброр (II- қисм) [Alisher Navoiy] 971
34 Ҳайрат ул-Аброр (III- қисм) [Alisher Navoiy] 956
35 Ҳолоти Паҳлавон Муҳаммад [Alisher Navoiy] 1076
36 Ҳолоти Саййид Ҳасан Ардашер [Alisher Navoiy] 1228
37 Layli va Majnun (I- qism) [Alisher Navoiy] 2628
38 Layli va Majnun (II- qism) [Alisher Navoiy] 2586
39 Layli va Majnun (III- qism) [Alisher Navoiy] 6308
40 Lison ut-Tayr (I- qism) [Alisher Navoiy] 8648
41 Lison ut-Tayr (II- qism) [Alisher Navoiy] 1489
42 Lison ut-Tayr (III- qism) [Alisher Navoiy] 6707
43 Лайли ва Мажнун (I- қисм) [Alisher Navoiy] 1108
44 Лайли ва Мажнун (II- қисм) [Alisher Navoiy] 1060
45 Лайли ва Мажнун (III- қисм) [Alisher Navoiy] 1312
46 Лисон ут-Тайр (I- қисм) [Alisher Navoiy] 1571
47 Лисон ут-Тайр (II- қисм) [Alisher Navoiy] 1125
48 Лисон ут-Тайр (III- қисм) [Alisher Navoiy] 1050
49 Лисон ут-Тайр (Язык птиц) [Alisher Navoiy] 2142
50 Mahbub ul-Qulub [Alisher Navoiy] 2867
51 Majolis un-Nafois (I- qism) [Alisher Navoiy] 2324
52 Majolis un-Nafois (II- qism) [Alisher Navoiy] 2762
53 Mezon ul-Avzon [Alisher Navoiy] 4677
54 Muhokamat ul-Lugʻatayn [Alisher Navoiy] 12198
55 Munojot [Alisher Navoiy] 10003
56 Munshaot (Munojot) [Alisher Navoiy] 2585
57 Мажолис ун-Нафоис (I- қисм) [Alisher Navoiy] 1263
58 Мажолис ун-Нафоис (II- қисм) [Alisher Navoiy] 1131
59 Маҳбуб ул-Қулуб [Alisher Navoiy] 1264
60 Мезон ул-Авзон [Alisher Navoiy] 1342
61 Муножот [Alisher Navoiy] 1431
62 Муншаот (Муножот) [Alisher Navoiy] 1241
63 Муҳокамат ул-Луғатайн [Alisher Navoiy] 1510
64 Nasoim ul-Muhabbat (I- qism) [Alisher Navoiy] 5256
65 Nasoim ul-Muhabbat (II- qism) [Alisher Navoiy] 2564
66 Nasoim ul-Muhabbat (III- qism) [Alisher Navoiy] 2524
67 Navodir un-Nihoya (I- qism) [Alisher Navoiy] 3174
68 Navodir un-Nihoya (II- qism) [Alisher Navoiy] 2738
69 Navodir un-Nihoya (III- qism) [Alisher Navoiy] 1781
70 Navodir ush-Shabob (I- qism) [Alisher Navoiy] 3423
71 Navodir ush-Shabob (II- qism) [Alisher Navoiy] 2991
72 Navodir ush-Shabob (III- qism) [Alisher Navoiy] 3085
73 Nazm ul-Javohir [Alisher Navoiy] 6522
74 Наводир ун-Ниҳоя (I- қисм) [Alisher Navoiy] 1361
75 Наводир ун-Ниҳоя (II- қисм) [Alisher Navoiy] 1343
76 Наводир ун-Ниҳоя (III- қисм) [Alisher Navoiy] 1213
77 Наводир уш-Шабоб (I- қисм) [Alisher Navoiy] 2066
78 Наводир уш-Шабоб (II- қисм) [Alisher Navoiy] 1184
79 Наводир уш-Шабоб (III- қисм) [Alisher Navoiy] 1216
80 Назм ул-Жавоҳир [Alisher Navoiy] 1139
81 Насоим ул-Муҳаббат (I- қисм) [Alisher Navoiy] 1643
82 Насоим ул-Муҳаббат (II- қисм) [Alisher Navoiy] 1537
83 Насоим ул-Муҳаббат (III- қисм) [Alisher Navoiy] 1420
84 Притчи [Alisher Navoiy] 1244
85 Qaro koʻzum (I- qism) [Alisher Navoiy] 4535
86 Qaro koʻzum (II- qism) [Alisher Navoiy] 4280
87 Qaro koʻzum (III- qism) [Alisher Navoiy] 3248
88 Қаро кўзум (I- қисм) [Alisher Navoiy] 1372
89 Қаро кўзум (II- қисм) [Alisher Navoiy] 1226
90 Қаро кўзум (III- қисм) [Alisher Navoiy] 1255
91 Risolai tiyr andoxtan [Alisher Navoiy] 1570
92 Sabai Sayyor [Alisher Navoiy] 12688
93 Saddi Iskandariy (I- qism) [Alisher Navoiy] 2377
94 Saddi Iskandariy (II- qism) [Alisher Navoiy] 2743
95 Saddi Iskandariy (III- qism) [Alisher Navoiy] 4686
96 Siroj ul-Muslimin [Alisher Navoiy] 3115
97 Сабъаи Сайёр [Alisher Navoiy] 2311
98 Садди Искандарий (I- қисм) [Alisher Navoiy] 1833
99 Садди Искандарий (II- қисм) [Alisher Navoiy] 1393
100 Садди Искандарий (III- қисм) [Alisher Navoiy] 2144
101 Сирож ул-Муслимин [Alisher Navoiy] 1013
102 Tarixi anbiyo va hukamo [Alisher Navoiy] 4629
103 Tarixi muluki ajam [Alisher Navoiy] 4160
104 Тарихи анбиё ва ҳукамо [Alisher Navoiy] 1125
105 Тарихи мулуки ажам [Alisher Navoiy] 1155
106 Vaqfiya [Alisher Navoiy] 3691
107 Вақфия [Alisher Navoiy] 1148
108 Xamsat ul-Mutahayyirin [Alisher Navoiy] 3445
109 Xамсат ул-Мутаҳаййирин [Alisher Navoiy] 1232
110 Gʻaroyib us-Sigʻar (I- qism) [Alisher Navoiy] 16692
111 Gʻaroyib us-Sigʻar (II- qism) [Alisher Navoiy] 5273
112 Gʻaroyib us-Sigʻar (III- qism) [Alisher Navoiy] 6176
113 Ғаройиб ус-Сиғар (I- қисм) [Alisher Navoiy] 2139
114 Ғаройиб ус-Сиғар (II- қисм) [Alisher Navoiy] 1240
115 Ғаройиб ус-Сиғар (III- қисм) [Alisher Navoiy] 1500
Tavsiya qilamiz
Яндекс.Метрика