Кечиккан севги... (ҳикоя) [Said Ahmad]

Кечиккан севги... (ҳикоя) [Said Ahmad]
Кечиккан севги... (ҳикоя) [Said Ahmad]
Секретар хотин баракнинг брезент эшигини кўтариб ичкарига кирди. Исмоилжон тикка турганича алюмин кружкадан лабини чўччайтириб қайноқ чой ҳўпларди. Секретар столга қоғоз қўйиб индамай чиқиб кетаётган эди, Исмоилжон уни тўхтатди.
— Бу нима?
— Башоратнинг аризаси. Ишдан бўшатишингизнй сўраб ёзибди.
— Нега ўзи кирмади?
— Билмасам.
У елкасини қисиб қўйди.
— Ўзи кирсин!
Секретар чиқиб кетди.
Башорат қурилишда десятник. Ўзи унча чиройли бўлмаса ҳам аллақаери одамга жуда ёқади. Истараси иссиқ деганлари шумикин? Исмоилжон шу тўғон қурилишига бош инженер бўлиб келганда ҳам Башорат шу ерда эди. Улар бир-бирлари билан жуда кўп гаплашишган. Негадир Башорат Исмоилжон билан очилиб гаплашмасди. Бироқ нима айтадиган бўлса бетига қарамай ергами, ботинкасининг учигами тикилиб туриб айтарди. Унинг бу қилиғидан кўпинча Исмоилжоннинг энсаси қотарди. Аммо Башорат ишига пишиқ қиз. Буни қурилишдагиларнинг ҳаммаси ҳам тан олишади.
Брезент эшик кўтарилиб секретар хотиннинг юзи кўринди.
— Кирмасмиш, қўл қўйиб бераверсин, деб айтди.
Исмоилжон аризани олиб яна ўқиб чиқди. Айтарли тузук-қуруқ гап йўқ. Ўз ихтиёрим билан депти. У қўлига қалам олиб аризанинг четига ёзмоқчи бўлди-ю, яна тўхтади. Бу нима қилгани, мени писанд қилмаяптими? Гаплашишни ҳам истамайди.
— Ўзи қаерда?—деди Исмоилжон ҳамон брезент эшикни паранжига ўхшаб бошига ташлаб турган секретар хотинга.
— Ташқарида ўтирибди.
Исмоилжон хотиннинг кетидан чиқди. Оёқ товушини эшитиб Башорат ўрнидан турди. Унинг қовоғидан қор ёғарди.
— Нима бўлди, нега бўшайсан?
— Кетяпман,—деди у Исмоилжоннинг бетига қараб эмас, ерга ўтириб этигини бошқатдан кияётган экскаваторчига қараб.
— Кетишингга бирон сабаб борми?
— Сабаб йўқ. Шундоқ. Бошқа қурилишга кетаман.
— Биронтаси хафа қилдими?
Башорат бош чайқади.
— Аризамга қўл қўйиб беринг, гапни айлантирманг! Вассалом!
Исмоилжоннинг зардаси қайнаб кетди. Қурилиш бош инженери билан шунақа гаплашадими? Ҳаддан ошиб кетибди-ку, бу қиз!
— Хўп, ҳозир қўл қўйиб бераман.
У шундай деди-да, ичкарига кириб кетди. Бирпасдан кейин Башоратни секретар чақириб буйруқни берди. Башорат буйруққа қараб туриб сесканди. Кўзи тинди. Наҳотки икки йил ишлаб меҳнати синган жойни ташлаб кетади?
— Ҳисоб-китобни бошқармага бориб қиласан,— деди секретар ва бошини сарак-сарак қилиб баракка кириб кетди.
Башорат ёлғиз қолди. У бош инженернинг барагига маъюс қараб турди-да, битта-битта қадам босиб йўлига кетди.
Экскаваторларнинг шовқини оламни тўлдирган. Скреперлар қийқиллайди. Электр пайванди офтобда шиша синиғидек ялтирайди. Самосваллар ҳар гал шағал ағдарганда момақалдироққа ўхшаган овоз чиқади. Бетон қорувчи машина қалдир-қулдир қилиб қулоқни битиради. Машиналар ҳамма ёқни чангга тўлдириб у ёқдан-бу ёққа ўтиб турибди.
Бу шовқинларга Башорат кўпдан кўникиб кетган. Энди қаёққа боради? Нима қилмоқчи ўзи? Буни ўзидан бошқа ҳеч ким билмайди. Фақат шу ердан кетса бўлгани. Қанча тез кетса шунча яхши.
Башорат бахтини бошқа ердан изламоқчи. У бу ердан бахтини тополмади. Иззат-нафси койиган қиз шу шовқин-суронга тўлган жойдан кетяпти.
У маъюс қадам ташлаб дўнг ошганида қаршисида тўзон кўтариб газик келарди. Башорат дарров таниди. Бу Исмоилжоннинг машинаси, Башорат қўлини кўтарди. Газик тўхтади. Ҳали эгнидаги ҳарбий гимнастёркаси эскирмаган шофёр бола кабинадан бошини чиқарди.
— Ҳа, опа, тинчликми? Қаёққа кетяпсиз?
— Битта хат ёзиб бераман, хўжайинингга бериб қўясан.
— Хўп, хўп, опа.
Башорат чамадончасидан дафтарчани олиб машина капотига қўйиб нимадир ёзди, ўчирди, яна ёзди. Ёзганини йиртиб ташлади. Ўйлаб туриб бошқатдан тез-тез ёздида, буклаб шофёр болага берди.
— Ўзига бер!
Бола хатни ён чўнтагига солиб қўйди. Машина у ёққа, Башорат бу ёққа кетди.
Июл қуёши адирга тегай-тегай деб турибди. Яна бир интилса адир орқасига думалаб тушиб кетади. Атроф қоронғилашади. Қурилиш майдонида сонсиз чироқлар ёнади. Прожекторларнинг нурли баркаши дўнгдан дўнгга сакраб ўйнайди. Электр пайванднинг чақини бир дақиқадаёқ олис-олисларга етади-да, ҳамма ёққа яшил нур пуркаб сўнади.
Башорат мана шу нурли, мана шу шовқинли ҳаёт орасидан бахтини қидирган эди. Уни топган ҳам эди. У бахт деб дилига қувонч, кўнглига ишонч-илинж туғдирган нарса бахти эмас экан. Ана шунинг учун ҳам у кетяпти.
Балоғат ёшига етиб, дилида муҳаббат ҳислари уйғонган қиз боланинг ноумид бўлишидан оғирроқ нарса йўқ. Бўлмаса каттадан кичиги қадрдон бўлиб қолган жойдан кетиш осонми? Қим билади, ҳали ҳам бўлса изига қайтгани дурустмиди? Янги жой, янги одамлар, янги муҳаббат... осонми? Умр — оқар сув. Ҳув этади оқади, кетади.
Шу хаёл уни бир дақиқа тўхтатди. Қиз атрофга қаради. Қуёш адирга ярим белидан ботиб турибди. Азамат теракларнинг учи шамдек ёниб кўзни олмоқчи. Уфқда иккита узун-узун кимхоб камардек булут қимирламай турибди. Осмони заминда битта лайлак айланяпти. Унинг қаноти худди шамга ўхшаб ёнади. Гоҳи-гоҳида у, худди шишадан ясалганга ўхшаб кетади.
Тераклар учидаги шамлар ўчди. Атрофни ним қоронғилик босди. Фақат лайлак чироққа ўхшаб ҳамон порлайди.
Қурилиш шовқини ҳам эшитилмай қолди. Уни дам-бадам орқангга қайт, дегандек эшитилиб турган бу товушлар тингандан кейин Башоратнинг оёқ олиши тезлашди.
Қишлоқ яқин қолди. Узоқда хонадонларнинг чироқлари милтираб кўринди.
Башорат энди орқага қайтиш илинжидан қутулди.
Орқадан гуруллаб мотор товуши келди. Зум ўтмай ўткир нур унинг соясини ўзидан эллик метрча нарига улоқтириб ташлади. Башорат ўгирилиб қараган эди, ёруқдан кўзи қамашди. Машина унинг ёнидан ўтиб кетди-да, сал нари бориб йўлнинг ўртасида кўндаланг туриб олди. Мотор шовқини тинди. Чироқ ҳам ўчди. Қоронғиликда эркак кишининг овози эшитилди.
— Башорат!
Бу Исмоилжоннинг овози эди.
Башорат титраб кетди. Ўша! Қиз қалбига тош отган, қиз кўнглида уйғонган биринчи муҳаббат ҳисларини писанд қилмаган кесак!
— Нега келдинг?— деди Башорат титроқ товушда. Бу биринчи бор уни сенлаши эди.— Тушунтиргани келдингми?! Қурилишда обрўйинг ошади, шу ердан кўтарилиб кетасан, деб айтгани келдингми?! Бу гапларни сендан кўп эшитганман. Сен фақат шу гапни биласан, ёғочсан, тошсан, кесаксан. Дардинг йўқ сени!
Башорат ҳўнграб йиғлаб юборди. Исмоилжон нима қилишини билмай қотиб турарди.
Осмонда юлдуз учди. Унинг папирос тутунидек ингичка чизиғи қоп-қора осмонда анча туриб қолди. Охири у ҳам сўниб кетди.
— Сизга нима бўлди, Башорат? Сен учун кетяпман деб хат берворибсиз?
— Сизлама мени. Билмадинг-а, сезмадинг-а! Юрагингда заррача дардинг бўлганда билардинг, сезардинг!..
— Нимани биламан, нимани сезаман?
— Ахир тентак, бир йилдан бери дардингда куйиб ёнаман. Бир йилдан бери мени ухлатмайсан. Бир йилдан бери сени деб яшаяпман. Билмайсан, сезмайсан. Аминман, сезасан, назар-писанд қилмайсан. Мени эрмак қилиш учун атайин шундай қиласан.
— Вой, менга қара...
Исмоилжон шу гапдан кейин анча жимиб кетди. Папирос чекди. Гугурт чақаётганда қўли титраётганини Башорат кўрмади.
Юлдузлар бирин-кетин кўз очаверди. Ушатилган нондек бўлиб ой ҳам чиқди. Аммо Исмоилжондан ҳали ҳам садо чиқмасди. Юк машинаси келди. Йўлда кўндаланг турган машинадан ўтолмай сигнал берди. Исмоилжоннинг ҳуши ўзига келиб машинасига югурди. У то машинани четга олгунча шофёрдан роса сўкиш эшитди. У газигини четга оламан деб орқа ғилдирагини ариққа тушириб юборди. У машинани ўнглагунча Башорат чамадончасини бағрига босганича қимирламай тураверди. Охири Исмоилжон яна олдига келди.
— Кечир, мени Башорат. Билмабман. Билсам наҳотки сенга шунақа муомала қилардим. Мен, ўлай агар, билмабман. Ахир ўзинг ўйла, мен ўзимни сенга муносибмасман деб юрардим. Умримда бир қизни севмаганман, бунақа ишларни билмаганман. Севишни билмаганман. Тўғри айтдинг, ёғочман, кесакман. Севишга, ишқ қўйишга вақтим бўлмаган. Ўқишни битирдиму шунақа қурилишлардаман.
Башорат ҳам титраб, қақшаб гапирарди.
— Нима кийсам сен кўргин деб киярдим. Аммо сен табел тахтасидаги Башоратнинг норма бажаришига қарардинг. Ишдан ҳориб, чарчаб келаману ухламай остонада юлдузларга тикилиб ўтираман. Сени ўйлайман. Сўра, шу юлдузлардан сўра. Уларни ҳар куни кўраман. Ҳар куни гаплашаман. Шу юлдузларнинг қайси бири меникилигини билолмайман холос. Бирон марта мени ўйлаганмисан?
Исмоилжон гап тополмай ғудранди.
— Менга қара, Башорат, мени кўп қийнама. Бирпас ўзимга келиб олай. Оёғимнинг тагида ер йўққа ўхшайди, Ке, ўтирайлик. Манави ерга ўтирайлик.
Исмоилжон Башоратнинг қўлидан ушлаб тол тагига олиб ўтди. Шундагина унинг қўли титраётганини билди. Қиз кўксида нимадир ғалаён қиларди. Бу у чеккан изтиробларнинг мукофотими, унга кечалари уйқу бермаган йигитнинг кўксида севги оташини ёқиб интиқом олиш тантанасими, билмасди. Нима бўлса бўлсин, Башорат дилидагисини тўкиб солди. Агар шундай қилмаганда бир кун ўкинарди. Қачонлардир бир кун илк муҳаббат эсга келади. Эсга келганда ҳам галати ҳислар билан, ажиб хотиралар, энг маъсум, энг беғубор туйғулар билан аралашиб келади. Ўшанда илк муҳаббат ўз бағрига чақиради. Бутун гўзаллиги, бутун жозибаси билан, тиниқлиги, беғуборлиги билан чақиради. Ўшанда муҳаббат ўзининг ҳеч қачон қаримаслигига иқрор қилади.
Бир чиройли, бир ёқимли шамол турди. Тол шохлари бир-бирига айқаш-уйқаш бўлиб ердаги ой тангаларини учиради, ёндиради, супуради.
— Энди мен гапирай. Кулмайсанми, масхара қилмайсанми. Жим ўтирсанг айтаман.
— Гапир!
У изтироб билан ўтган болалигини эслаб кетди. Гўдак дилига озор берган, мурғак хотирада бир умр ўчмас из қолдирган ота қилмишини, ўз боласининг кўкрагидан итарган она қилмишини алам билан эсига олди. О, у кунлар унутилиб кетса бўлмасмиди?
Исмоилжон папирос чекди. Толнинг шовуллашига бир муддат қулоқ солиб тургандан кейин титраб гап бошлади.
— Кимлигимни билиб ол. Кимман, қанақа одамман, билиб қўйганинг яхши. Саккиз яшаримда дадам билан аям ажралиб кетишди. Ўшанда аям билан қолганман. Ярим йил ўтмай аямнинг кўзига шумшук бўлиб қолдим. Икки гапининг бирида, бахтимни қора қиляпсан, орқамда эргашган болам билан мени ким оларди, дейдиган бўлиб қолди. Бу гапларга бола эканман-да, тушунмаганман. Кейин аям эрга тегди, ўгай дадам у ёқда қолиб аямнинг ўзи чиқиштирмади. Дадамнинг олдига бордим. Уйланган экан. У ерга ҳам сиғмадим. Кўчада қолдим. Ота-онам тирик бўла туриб детдомга киришга журъат қилолмадим. Мактабда ётиб қолиб ўқидим. Бировларнинг нонини еб, бировларнинг кийимини кийиб катта бўлдим. Институтда ўқиб одам бўлишни астойдил ният қилган эдим. Ниятимга етдим. Ётоқда ётиб ўқидим. Ўқиган мактабимнинг директори жуда яхши одам эди. Мактабдан дарс олиб берди. Ҳам ўқидим, ҳам ўқитдим. Ёзги каникул пайтларда ҳам конструкторлар бюросидан чертёж кўчириш ишини олдим. Диплом қўлга тегдию ишга тушиб кетдим. Севги ишларига, ўйин-кулгига вақтим бўлмаган. Ўз тенгларимдек яйраб яшнамаганман.
Башорат беихтиёр унинг қўлларидан ушлади. Исмоилжон гапиролмай энтикди. Салдан кейин ўзини ўнглаб яна гапира бошлади.
— Ўтган йилнинг ўзида икки марта судга тушдим. Дадам судга берибди. Хотини ўлиб икки ёш бола билан қолибди. Ёрдам сўраб келишга юзи чидамай нафақа ундириш учун судга берган экан. Суд ҳукм қилиб берди. Сал ўтмай аям судга берди. Эри қамалиб кетган экан, ўгай болалари чиқиштирмай уйдан ҳайдашибди. Энди керак бўлибман. Нафақа ундирди. Негадир ўз онамга ўхшамайди. Кўриб юрагим жиз этмади ҳам. Шаҳардан жой топиб кўчириб олиб бориб қўйдим. Бориб тураман, бораману бегона одамнинг олдига боргандек бўламан. Уйланиб рўзғор қиладиган пайтимда яна ташвиш. Ўгай укалар, дадам, онам... Ўзим қолиб уларнинг ташвиши билан бандман. Болалигимни жувонмарг қилишган эди. Энди катта бўлганимда ҳам шулар ғов. Қани айтчи, қачон севаман, кимни севаман? Қайси бир бечорани ташвишларимга шерик қиламан?
Уларнинг иккови ҳам жим қолишди. Исмоилжон уст-устига чекар, ҳар чекканида папироснинг қип-қизил чўғи юзини ожизгина ёритарди.
Башорат ўйларди. У ҳалигача Исмоилжоннинг тўнглигидан, ўзига бепарволигидан койинарди. У бечорани нималар демади? Кесак, деди, тош деди. Башорат яримта ой атрофни аранг ёритиб турган ним қоронғи сокин дала четида ўтириб шу пайтгача дилига ҳам озор, ҳам қувонч берган йигитнинг кўрган кунларига ич-ичидан ачиниб кетди. Энг яқин кишилари ўғирлаб кетган шодлигини, болалик қувончларини қайтариб келгиси, муҳаббатга жой бермаган кўксини пармалаб оташ солгиси, қўлидан етаклаб қўшиққа ўхшаган, нурга ўхшаган, аллақандай ажойиб оҳангларга ўхшаган муҳаббат кўчаларига бошлаб кетгиси келди. Қизлик ғурурини четга суриб қўйиб энтикиб-энтикиб гапирди:
— Мени ким севарди дединг. Мен севаман. Қайси бир бечорани ташвишимга шерик қиламан, дединг. Мен шерик бўламан! Одам боласининг қалбида севгигаям, ғазабгаям, ғам-ташвишгаям жой топилади. Қалбга кириб олган чинакам севги ташвишниям, ғамниям, ғазабниям ҳайдаб чиқаради. Шунақа...
Юлдузлар ҳамон ўчиб, ёнади, қийшиқ ой терак учига жиға бўлиб, қўниб турибди.
Терак учидан ой думалаб тушиб кетди. Тонг отиб келарди.
Исмоилжон Башоратнинг қўлидан чамадончани олиб, машина томонга юрди. Сал ўтмай мотор гуруллади. Башорат машинага интилди.
Еру кўкка нур пуркаб отаётган шу тонг Башоратга излаган бахтини топиб бергандек эди.
Еру кўкка нур пуркаб отаётган шу тонг Исмоилжонга йўқотган шодликларини қайтариб бергандек эди.
— Шу менинг чинакам бахтиммикин?—деб ўйларди Башорат.
— Шу менинг чинакам шодлигиммикин?— деб ўйларди Исмоилжон.

Кошки эди...
Mualifning boshqa asaralari
1 Alla (hikoya) [Said Ahmad] 2288
2 Azob (hikoya) [Said Ahmad] 1296
3 Azroil oʻtgan yoʻllarda (hikoya) [Said Ahmad] 1188
4 Азоб (ҳикоя) [Said Ahmad] 608
5 Азроил ўтган йўлларда (ҳикоя) [Said Ahmad] 602
6 Алла (ҳикоя) [Said Ahmad] 491
7 Bahor qizlari (hikoya) [Said Ahmad] 893
8 Bahor suvlari (hikoya) [Said Ahmad] 697
9 Begona (hikoya) [Said Ahmad] 1208
10 Bir yuz yetmish soʻmlik xurrak (hikoya) [Said Ahmad] 673
11 Birinchi muhabbat (intermediya) [Said Ahmad] 2076
12 Borsa kelmas darvozasi (hikoya) [Said Ahmad] 1403
13 Bosh ogʻrigʻi (hikoya) [Said Ahmad] 753
14 Boʻston (hikoya) [Said Ahmad] 694
15 Buqalamun bilan uchrashuv (hikoya) [Said Ahmad] 1035
16 Баҳор сувлари (ҳикоя) [Said Ahmad] 530
17 Баҳор қизлари (ҳикоя) [Said Ahmad] 463
18 Бегона (ҳикоя) [Said Ahmad] 502
19 Бир юз етмиш сўмлик хуррак (ҳикоя) [Said Ahmad] 565
20 Биринчи муҳаббат (интермедия) [Said Ahmad] 586
21 Борса келмас дарвозаси (ҳикоя) [Said Ahmad] 498
22 Бош оғриғи (ҳикоя) [Said Ahmad] 496
23 Буқаламун билан учрашув (ҳикоя) [Said Ahmad] 476
24 Бўстон (ҳикоя) [Said Ahmad] 486
25 Dum (hikoya) [Said Ahmad] 617
26 Дум (ҳикоя) [Said Ahmad] 431
27 Farmonbibi qalʻasiga shturm. Bolshevikla... [Said Ahmad] 668
28 Фармонбиби қалъасига штурм. Болшевиклар ... [Said Ahmad] 573
29 Gap (hikoya) [Said Ahmad] 547
30 Gugurt (hikoya) [Said Ahmad] 953
31 Gul haqida hikoyalar [Said Ahmad] 2175
32 Гап (ҳикоя) [Said Ahmad] 577
33 Гугурт (ҳикоя) [Said Ahmad] 547
34 Гул ҳақида ҳикоялар [Said Ahmad] 496
35 Iqbol chiroqlari (hikoya) [Said Ahmad] 705
36 Iqror (hikoya) [Said Ahmad] 1600
37 Иқбол чироқлари (ҳикоя) [Said Ahmad] 462
38 Иқрор (ҳикоя) [Said Ahmad] 440
39 Jajji hikoyalar [Said Ahmad] 751
40 Жажжи ҳикоялар [Said Ahmad] 542
41 Kataysa (hikoya) [Said Ahmad] 630
42 Kechikkan sevgi... (hikoya) [Said Ahmad] 1306
43 Kelinlar qoʻzgʻoloni (komediya) [Said Ahmad] 8369
44 Kiprikda qolgan tong (qissa) [Said Ahmad] 3658
45 Koʻzlaringda oʻt bor edi (hikoya) [Said Ahmad] 634
46 Kuyov (komediya) [Said Ahmad] 1652
47 Катайса (ҳикоя) [Said Ahmad] 491
48 Келинлар қўзғолони (комедия) [Said Ahmad] 829
49 Киприкда қолган тонг (қисса) [Said Ahmad] 870
50 Куёв (комедия) [Said Ahmad] 558
51 Кўзларингда ўт бор эди (ҳикоя) [Said Ahmad] 432
52 Laylak keldi (hikoya) [Said Ahmad] 768
53 Lochin (hikoya) [Said Ahmad] 1110
54 Лайлак келди (ҳикоя) [Said Ahmad] 501
55 Лочин (ҳикоя) [Said Ahmad] 465
56 Mehribon (hikoya) [Said Ahmad] 715
57 Menga yetib kelmagan xat (hikoya) [Said Ahmad] 812
58 Meni kechiring (intermediya) [Said Ahmad] 1085
59 Mening doʻstim Babbayev! (hikoya) [Said Ahmad] 768
60 Moʻtti (hikoya) [Said Ahmad] 650
61 Muhabbatning tugʻilishi (hikoya) [Said Ahmad] 716
62 Musicha (hikoya) [Said Ahmad] 2156
63 Менга етиб келмаган хат (ҳикоя) [Said Ahmad] 499
64 Мени кечиринг (интермедия) [Said Ahmad] 651
65 Менинг дўстим Баббаев! (ҳикоя) [Said Ahmad] 508
66 Меҳрибон (ҳикоя) [Said Ahmad] 422
67 Мусича (ҳикоя) [Said Ahmad] 496
68 Муҳаббатнинг туғилиши (ҳикоя) [Said Ahmad] 424
69 Мўтти (ҳикоя) [Said Ahmad] 419
70 Nomi yoʻq toʻy (hikoya) [Said Ahmad] 741
71 Номи йўқ тўй (ҳикоя) [Said Ahmad] 543
72 Odam va boʻron (hikoya) [Said Ahmad] 620
73 Oftob oyim (hikoya) [Said Ahmad] 4770
74 Onajonlar (hikoya) [Said Ahmad] 636
75 Oshqovoq, 2 (hikoya) [Said Ahmad] 1322
76 Ot bilan suhbat (hikoya) [Said Ahmad] 2321
77 Одам ва бўрон (ҳикоя) [Said Ahmad] 405
78 Онажонлар (ҳикоя) [Said Ahmad] 466
79 От билан суҳбат (ҳикоя) [Said Ahmad] 462
80 Офтоб ойим (ҳикоя) [Said Ahmad] 483
81 Ошқовоқ, 2 (ҳикоя) [Said Ahmad] 435
82 Paypoq (hikoya) [Said Ahmad] 1161
83 Poyqadam... (hikoya) [Said Ahmad] 758
84 Пайпоқ (ҳикоя) [Said Ahmad] 510
85 Пойқадам... (ҳикоя) [Said Ahmad] 484
86 Qorakoʻz majnun (hikoya) [Said Ahmad] 8807
87 Қоракўз мажнун (ҳикоя) [Said Ahmad] 545
88 Rahmat, azizlarim! (hikoya) [Said Ahmad] 915
89 Раҳмат, азизларим! (ҳикоя) [Said Ahmad] 465
90 Sagʻana (hikoya) [Said Ahmad] 645
91 Sarob (hikoya) [Said Ahmad] 3200
92 Seni izlab (hikoya) [Said Ahmad] 853
93 Sinovchi ichuvchi (intermediya) [Said Ahmad] 611
94 Sobiq (hikoya) [Said Ahmad] 11898
95 Sobiq oʻgʻri (hikoyalar toʻplami) [Said Ahmad] 1074
96 Sobiq oʻgʻri - Boʻlishi mumkin hikoya [Said Ahmad] 794
97 Sud (hikoya) [Said Ahmad] 652
98 Sumbul (hikoya) [Said Ahmad] 560
99 Suvlar oqib ketdi (hikoya) [Said Ahmad] 656
100 Сароб (ҳикоя) [Said Ahmad] 485
101 Сағана (ҳикоя) [Said Ahmad] 427
102 Сени излаб (ҳикоя) [Said Ahmad] 469
103 Синовчи ичувчи (интермедия) [Said Ahmad] 531
104 Собиқ (ҳикоя) [Said Ahmad] 693
105 Собиқ ўғри (ҳикоялар тўплами) [Said Ahmad] 473
106 Собиқ ўғри - Бўлиши мумкин ҳикоя [Said Ahmad] 464
107 Сувлар оқиб кетди (ҳикоя) [Said Ahmad] 466
108 Суд (ҳикоя) [Said Ahmad] 455
109 Сумбул (ҳикоя) [Said Ahmad] 406
110 Tabelchi (intermediya) [Said Ahmad] 532
111 Tamom, davomi yoʻq (hikoya) [Said Ahmad] 726
112 Taqdir, taqdir, muncha shafqatsizsan? (h... [Said Ahmad] 0
113 Ta’zim (hikoya) [Said Ahmad] 838
114 Ta’zim (hikoyalar) [Said Ahmad] 2081
115 Togʻ afsonasi (hikoya) [Said Ahmad] 514
116 Toʻlqinlar (hikoya) [Said Ahmad] 580
117 Toʻyboshi (hikoya) [Said Ahmad] 546
118 Turnalar (hikoya) [Said Ahmad] 1051
119 Tut pishigʻi (hikoya) [Said Ahmad] 585
120 Tuynuk (hikoya) [Said Ahmad] 467
121 Табелчи (интермедия) [Said Ahmad] 442
122 Тамом, давоми йўқ (ҳикоя) [Said Ahmad] 484
123 Таъзим (ҳикоя) [Said Ahmad] 442
124 Таъзим (ҳикоялар) [Said Ahmad] 615
125 Тақдир, тақдир, мунча шафқатсизсан? (ҳикоя) [Said Ahmad] 0
126 Тоғ афсонаси (ҳикоя) [Said Ahmad] 435
127 Туйнук (ҳикоя) [Said Ahmad] 437
128 Турналар (ҳикоя) [Said Ahmad] 461
129 Тут пишиғи (ҳикоя) [Said Ahmad] 424
130 Тўйбоши (ҳикоя) [Said Ahmad] 397
131 Тўлқинлар (ҳикоя) [Said Ahmad] 436
132 Uchinchi minora (hikoya) [Said Ahmad] 1064
133 Учинчи минора (ҳикоя) [Said Ahmad] 446
134 Xazina (hikoya) [Said Ahmad] 1139
135 Xomtalash (hikoya) [Said Ahmad] 684
136 Xotin (hikoya) [Said Ahmad] 645
137 Xotinboz chumchuq (hikoya) [Said Ahmad] 1101
138 Xurrak (hikoya) [Said Ahmad] 559
139 Хазина (ҳикоя) [Said Ahmad] 535
140 Хомталаш (ҳикоя) [Said Ahmad] 502
141 Хотин (ҳикоя) [Said Ahmad] 462
142 Хотинбоз чумчуқ (ҳикоя) [Said Ahmad] 446
143 Хуррак (ҳикоя) [Said Ahmad] 478
144 Yoʻgʻon tepa (hikoya) [Said Ahmad] 559
145 Yoʻlda (hikoya) [Said Ahmad] 705
146 Йўлда (ҳикоя) [Said Ahmad] 418
147 Йўғон тепа (ҳикоя) [Said Ahmad] 475
148 Yalpiz hidi (hikoya) [Said Ahmad] 1423
149 Ялпиз ҳиди (ҳикоя) [Said Ahmad] 481
150 Yelim (hikoya) [Said Ahmad] 572
151 Yer uygʻondi (hikoya) [Said Ahmad] 555
152 Елим (ҳикоя) [Said Ahmad] 457
153 Ер уйғонди (ҳикоя) [Said Ahmad] 372
154 Yuk (hikoya) [Said Ahmad] 481
155 Юк (ҳикоя) [Said Ahmad] 462
156 Zumrad (hikoya) [Said Ahmad] 612
157 Зумрад (ҳикоя) [Said Ahmad] 449
158 Oʻn sakkiz yoshing (hikoya) [Said Ahmad] 771
159 Oʻrik domla (hikoya) [Said Ahmad] 947
160 Ўн саккиз ёшинг (ҳикоя) [Said Ahmad] 481
161 Ўрик домла (ҳикоя) [Said Ahmad] 421
162 Gʻildirak (qissa) [Said Ahmad] 847
163 Ғилдирак (қисса) [Said Ahmad] 437
164 Sher (hikoya) [Said Ahmad] 1202
165 Шер (ҳикоя) [Said Ahmad] 467
166 Chevara (hikoya) [Said Ahmad] 545
167 Chiroqni oʻchir (hikoya) [Said Ahmad] 546
168 Chol kuyov bilan kampir kelin (hikoya) [Said Ahmad] 871
169 Choʻl burguti (hikoya) [Said Ahmad] 1704
170 Choʻl oqshomlari (hikoya) [Said Ahmad] 654
171 Chuchvara (hikoya) [Said Ahmad] 625
172 Чевара (ҳикоя) [Said Ahmad] 403
173 Чироқни ўчир (ҳикоя) [Said Ahmad] 434
174 Чол куёв билан кампир келин (ҳикоя) [Said Ahmad] 537
175 Чучвара (ҳикоя) [Said Ahmad] 529
176 Чўл бургути (ҳикоя) [Said Ahmad] 470
177 Чўл оқшомлари (ҳикоя) [Said Ahmad] 521
Tavsiya qilamiz
Яндекс.Метрика